Gamer ITstreet

Još jedan Stari Svitak koji govori o magiji, herojima, epskim borbama, mračnim misterijama i ovog puta zmajevima. Ovo je peti Elder Scroll po redu ne računajući ekspanzije koje nisam siguran da mogu prebrojati.
Stekao sam utisak da je ovaj deo presek svega najboljeg u dosadašnjem serijalu. Bethesda je uspela da stvori pravi sandbox rpg koji naprosto zrači ali isto tako ima i svojih nedostataka. Spremite se na duže putovanje Skyrim-om.

Igra počinje tako što se budite u zaprežnim kolima sa još par zarobljenika a vaša destinacija je panj ispred dželata sa sekirom pošto ste optuženi za podrivanje sistema, separatizam i terorizam. I taman kada krenete ka panju pojavi se spasilac u vidu zmaja. Samo, možda vas je spasao od tamničara ali nije od sebe.
Već posle uvodne animacije dolazimo do dela gde podešavamo avatara. Možemo izabrati pol, podesiti crte lica do tančina.
Nakon časne bežanije nalazimo se u provinciji u kojoj besni sukob između separatista i imperijalista. I nijedne ni druge ne interesuje puno što su se niotkud pojavili zmajevi koji su bili zatočeni dugo, dugo vremena. Interakcija sa NPC likovima je klasična sa postavljanjem određenih pitanja na koja NPC daju odgovore s tim što je naš avatar nem. Pored toliko solidnih glumaca angažovanih na ovom projektu mogli su naći još samo jednog.



Igra dozvoljava raznorazna usnimavanja. Snimaće vas na svakom učitavanju deonice, tj. otvaranju određenih vrata. Dalje, možete se sami snimiti u svakom trenutku preko save opcije u meniju i na kraju tu je F5 kao quick save. Zapamtite ovo u vezi F5.

Uticaj Nordijske mitologije na developere je evidentan. Počevši od Skyrim-a koji je na krajnjem severu okovan ledom, ali ni jug nije nešto preterano topliji. To ne sprečava NPC likove da se kreću u garderobi kakvu bismo očekivali da vidimo na nekom par hiljada kilometara južnije. Zatim imena koja imaju taj neki nordijski šmek. Naselja i gradovi izgledaju kao da će svaki čas iz njih izaći neki Viking.



Šta reći o grafici? Na iole novijim mašinama igra će pristojno raditi na većim podešavanjima. Nema šta, igra na mnogim mestima ostavlja bez daha. Eksterijer varira u detaljima. To je donekle i razumljivo. Daleko od toga da je siromašan ali nema puno interaktivnih mesta. Zato su enterijeri krcati ali ne i prenatrpani. Recimo, jedna prostorija ne sadrži ništa što ne bismo očekivali da sadrži. Tu su sto, stolice, ormar... Na stolu je neka knjiga, možda par novčića, u ormaru par napitaka, neki predmet, tu je škrinja sa par predmeta. Svetlo sveće baca senke kako i treba. Dakle, dosta stvari koje se mogu uzeti i iskoristiti ali ne preko viška.
Tu su smena dana i noći, zatim padavine kako kiša tako i sneg, magla itd.
Ovde treba dodati jednu nelogičnost koju smo imali prilike da vidimo i u Oblivionu. Naime, od tačke A do tačke B možete ići pravo. Bukvalno. Nema veze ako je u pitanju vodoravni uspon kao što je planina. Ne možete baš proći preko zida ili drveta. Doduše možete kroz uz odgovarajuću šifru u konzoli.



Kada smo kod enterijera, mapa je ogromna. Možete je prelaziti peške a možete konjem ili zapregom. Mapom su razbacana naselja, gradovi, svetilišta, pećine, i sl. Pozivanjem mape na M videćete mesta koja ste posetili i koja su osvetljenija, zatim mesta koja niste posetili i koja su malo u senci i naravno marker sa mestom počinjanja misije. Od mesta do mesta možete putovati onako kako sam naveo ali možete i koristiti mapu za "fast travel" ali samo do mesta koja ste već posetili. Ona koja niste moraćete prvo da posetite da bi preskočili često smorna putovanja. Ovo ujedno može da predstavlja i jedan veći minus. Naime, zamislite situaciju da putujete na neki udaljeni krajnji deo mape. Dolazite skoro do cilja posle možda i deset minuta pešačenja i nalećete na zmaja, džina, trola ili već nekog jačeg i on vas sredi. Pogađate, idete iz početka. Quick save je imperativ i ne smete ga zaboraviti. Ili ne započinjite ozbiljniju kavgu ako niste "osvetlili" taj deo mape. Verujte ovo ume da bude i-te-kakav izvor frustracija.
Još jedna referenca, mapa je ogromna i moraćete je preći pešice, prejahati ili šta već makar jednom.



Pored velike mape tu je i mala mapa koju pozivate pritiskom na L dok ste na glavnoj mapi. Tada je prikazana enterijer mapa što je veoma korisno kada tumarate po pećinama. Jedan deo mape mi se posebno svideo i očigledno je uzor bio film Avatar sa sve onim svetlećim lebdećim lampionima koji me malo podsećaju na ogromne meduze.

Šta reći o borbi. Bethesda je trubila o epskim borbama sa stanovnicima Skyrim-a i one to i jesu, ali kad vam običan pacov skine pola života... Naime, igra se može igrati u prvom licu ali i u trećem, plus što na točkić miša možete izabrati koliko će se kamera udaljiti od avatara. Ako preferirate igranje u prvom licu onda se spremite da često gubite protivnika iz vidokruga. Bio to pacov, bio to zmaj skoro da nema neke razlike. Dalje, mislim da nema nikakve veze da li, recimo, zmaja udarate mačem po glavi ili po nogama, repu i sl. U slučaju zmaja uvek je bolje ne junačiti se i prići mu s leđa. Kad smo kod pacova, treba napomenuti da je Skyrim pun raznih živuljki. Doduše neke su preterale sa jedenjem genetski modifikovane hrane. Tako je pomenuti pacov veličine psa, tigar je veličine bika i ima ogromne očnjake kao foka, mamut ima čak četiri kljove i sl.



Naš avatar nije bilo ko već Dragonborn. Kao takav, on će kupiti duše ubijenih zmajeva a usput i učiti SHOUT (vikanje - ugrubo) zmajeva. Postoji nekoliko različitih načina upotrebe ove moći a stiču su učenjem kod "Sivobradih" ili nalaženjem mesta rasutih po mapi na kojima se ona mogu naučiti (steći). Neke od njih su obavezne kao što su bljuvanje vatre, prisiljavanje zmaja da sleti, rasteravanje oblaka, odbacivanje protivnika, brz prelazak kraće deonice i sl. Ove moći život znače i veoma je bitno znati kada koju upotrebiti. Pored SHOUT-a tu su razne druge čini koje se mogu naučiti a kasnije unaprediti perkovima. Neke od korisnijih su destruction (možete rasturiti kosture očas polsa), zatim conjuration (možete stvoriti saveznika kao što je džin), alteration (osvetlite put) itd. Savetujem vas da ipak potražite na netu šta čemu služi pošto je u igri to pomalo šturo.



Oružja ima dosta i svo ima svoju jačinu, težinu i vrednost. Jedna od najjačih primeraka su ona koja koriste nemrtvi (zombiji - šta li) i koja se ne nalaze baš na svakom ćošku. Gruba podela bi bila na jednoručne, dvoručne, lukove i štitove. Manje-više se tako i grana drvo sa perkovima. Možete birati da li da koristite jednoručno oružje koje je slabije i štit ili dvoručno oružje koje je jače ali bez štita.

Upotrebom određenog oružja, magije ili osobine (obijanje brava i sl.) stičemo exp poene vezane za tu određenu granu a koji otključavaju dalje napredovanje pri trošenju zarađenih perkova. Možemo imati pet nepotrošenih perkova ali ako nismo dovoljno koristili jednoručno oružje ne možemo otključati dalje osobine na toj grani. Po meni to je lepo rešeno. Ono što nije lepo rešeno je inventar. On je podeljen na pločice sa strana koje nije praktično korisitit ni mišem, ni tastaturom.



Zmajevi su baš onakvi kakve sam viđao ... Pardon, onakvi kakve sam zamišljao da budu. Veliki su, deluju opasno i opasni su. Dok lete bljuju vatru a dok su na zemlji pored vatre koriste i zube. Najlakše ih je srediti tako što ih SHOUT-nete na zemlju pa ih napadnete s leđa a pritom još po neki SHOUT da ne odlete. Ostali protivnici su manje-više istog nivoa inteligencije, bili oni ljudi, ljudi-mačke, nemrtvi, kosturi ili neki od mehaničke menažerije. Samo je potrebno srediti opasnije protivnike odmah i koristiti odgovarajući pristup prema ostalima u zavisnosti šta drže u rukama. Često se mogu koristiti razni predmeti u okruženju u svoju korist. Recimo, možete gađati strelom svetiljku koja je puna ulja i koja kada padne na pod će zapaliti sve ispod. Već na samom startu dobijate saborca koji i nije od prevelike koristi pošto redovno zaostaje.

Kada smo kod upotrebe predmeta, možemo uzeti otrov od onog velikog i gadnog pauka i njime namazati naše oružje, ili napraviti neki bućkuriš od sastojaka koje ćemo pokupiti usput i po specifikaciji sa svitka koji smo našli zavučenog u sam ćošak ćoška.



Igra se ne završava kada konačno dokrajčite zlog zmaja Alduina. Možete nastaviti tumaranjem Skyrim-om i završavati sporedne zadatke kojih ima dosta. Bilo bi dobro da se sporedni zadaci rešavaju uporedo pošto neki kao nagradu nude razne svitke. A ako i ovo ne bude dovoljno tu su DLC paketi kojih za sada ima tri. To su Dawnguard, Dragonborn i Hearthfire. O njima ne bih ovom prilikom pošto su to igre za sebe.

Ako je išta ostalo po starom u vezi Bethesdinih igara to su bagovite igre. Nekako isuviše žure da igra izađe na police. Ni ova nije izuzetak. Broj bagova i gličeva je velik tako da savetujem krpljenje igre u startu. Jedan od najvećih problema na koji ćete naići je Esbern Door BUG. Naime, u jednoj misiji dolazite do vrata iza kojih je izvesni Esbern i koga treba da ubedite da otvori vrata. Odjednom pored toga što je Dragonborn nem shvatate da je i Esbern nem. To je ujedno i uvod u bug. Kada završite ubeđivanje Esbern NE otvara vrata iako se čuje da ih otvara. Ja sam problem rešio tako što sam obrisao SkyrimPrefs.ini fajl koji se nalazi u Skyrim folderu. Pri pokretanju igra će napraviti novi fajl i možete nastaviti bez problema. Podrazumeva se da se ovaj fajl prvo prekopira a zatim da kada se igra pokrene i napravi novi fajl podese određeni parametri kao što je rezolucija, full screen itd. A možete i nekih od drugih načina sa linka iznad.



Kakva bi ovo igra bila kada ne bi krila gomilu easter egg-ova. Tu su razne knjige koje imaju razne reference, zatim tu je mač u kamenu kao referenca na kralja Artura. Dalje, tu su reference prema Gospodaru Prstenova, Minecraftu, Zvezdanim Stazama, Ratovima Zvezda, Pakmanu pa čak i Snežani i sedam patuljaka. Proguglajte...

Skyrim je odlična igra, dosta bolja od Obliviona gde su oni portali nicali na svakom koraku. Ovde protivnicima sklil neće napredovati uporedo sa vašim a to je već veliki pomak.